Comments are off for this post

Naše opraštanje privlači druge

“Ako ljubite one koji vas ljube, kakvu nagradu zaslužujete za to”, pitao je Isus.
Nije ništa posebno pohvalno ako volimo one koji takođe vole nas. Uglavnom, svako to radi.
Međutim, kada neko ponudi ljubav nekoj osobi koja joj je postala neprijatelj, to je nešto zaista neobično.
Aprila 1992. godine pažnju javnosti privuklo je jedno neobično suđenje.
U sudnici se nalazila tridesettrogodišnja žrtva gnusnog zločina i dvadesetdvogodišnji čovjek koji je godinu dana prije toga provalio u njen stan, pucao joj u grudi, seksualno je zlostavljao, a onda stavio jastuk na njenu glavu i povukao obarač još jednom.
Nekim čudom ona je preživjela, jer je njena podlaktica skrenula metak.
Napadač je uhvaćen i osuđen, a žrtva je pozvana da govori prilikom izricanja presude.
Siguran sam da je sudija očekivao od nje da ogorčeno osudi optuženog i da zahtijeva najstrožiju moguću kaznu. Međutim, žrtva je bila hrišćanka, i mada je rekla da misli kako bi optuženog bilo potrebno zatvoriti i kazniti, zbog zaštite društva, takođe je rekla sudiji: “Ja nisam za osvetu ili odmazdu.”
Osveta ne bi promijenila ono šta se dogodilo, a samo bi mene otrovala. Želim da pomognem ovom čovjeku.
On je blago retardiran, očigledno mu je potrebna pomoć, a ja bih voljela da on dobije tu pomoć da bi jednoga dana ponovo mogao da bude slobodan čovjek.
Ne želim da pati; ja sam patila dovoljno za oboje. Želim ono što je najbolje za njega i, uz Božiju pomoć, želim da mu oprostim.”
Na ove riječi, sudiji su potekle suze!
Kao novinar izvještač prisustvovao sam mnogim sudskim procesima, ali nikada ranije nisam vidio da sudija plače.
Kada se pribrao, sudija je rekao: “Dirnula me je do suza priroda njenog opraštanja. Neobično je da žrtva tako užasnog nasilja ima toliko ljubavi i snage za praštanje.
Mislim da ona odražava sve najbolje što postoji u ljudskoj prirodi.”
Ovaj neočekivani stav žrtve zločina ukazao je sudiji i optuženom na Boga kao jedinog mogućeg pokretača ovako uzvišene dobrote. Kao što je A. M. Hunter rekao: “Vratiti zlo za dobro je đavolji način; vratiti dobro za dobro je čovečiji način; a vratiti dobro za zlo je Božiji način.”

Odlomak iz knjige “Kako je smeo to da kaže?”, Li Strobela

Comments are closed.